SIMON

Simon je mnogo voleo crtane filmove. naročito iz produkcije Volta Diznija. Shvatao je on svu melodramatilnost Diznijevih likova, i to da njihove svesti nisu bile nimalo dijalektičke, ali za njegov briljantni analitički um, kako su za njega govorile kolege sa fakulteta, to mu nije puno značilo u poslednje vreme. Šta više, počeo je da prezire sebe zbog sposobnosti da besprekorno uočava logičko dijalektičke nijanse u svemu što ga okružuje.

Po savetu jednog prijatelja, istoumnika, počeo je da pije.

- Kada ti se svest malo zamuti, govorio mu je, kada se opustiš uz dobru cugu, videćeš i drugu stranu stvari, videćeš suštinu.

Počeo je sa crnim vinom, nastavio je sa rakijama starim po nekoliko decenija, da bi vremenom počeo da pije sve što mu je dolazilo pod ruku. Uz piće, u njega se zauvek useljavao i nepoznari strah. A od suštine ili smisla ni traga mi glasa.

Pijući danonoćno, prestao je da gleda crtane filmove. A um mu je bio sve bistirji i bogatiji. Saznavao je za principe za koje nije znao ni da postoje. do tada je mislio da je ljudska moć spoznaje ograničena. Spavao je svega par sati dnevno, bojeći se da neće imati vremena za razmišljanje.

Jedne noći, u tim kratkim intervalima spavanja, zaboravio je da sanja. Tog jutra nije popio ništa. Nije više osećao glad i žeđ, bol ni zadovoljstvo. Izgovarao je , sebi, nerazumljive fraze, dok su se slušaoci zapanjeno divili.

- O čemu ja da pričam više- pitao se Simon - o suštini?

To veče, seo je ispred ekrana i pogledao svoju bogatu kolekciju crtanih filmova.

Zatim se napio do smrti.