MESTO GOVORA O BEDI POSLE SMRTI

Neobični čovek je sreo neobičnu devojku na raskrsnici IV i VII ulice Breza, u uskom centru piščevih skica ove priče.

Ona je imala modro-zelene oči i ispljuvavala je morske bisere iz grla, veličine klikera. U pravilnim vremenskim intervalima. Nju je naizgled bilo lako pratiti ali blještavost njenog traga, ometala je pratioce.

On je nosio naočare bez dioptrije i ispuštao prigušene krike, te je bio veoma laka meta za svoje progonitelje. Veći deo svoga vremena je provodio u zamkama i u izvlačenju iz postavljenih.

Devojku su ljudi voleli, mada neiskreno, dok su njega iskreno prezirali.

Pisac je patio zbog tako uspostavljenih odnosa u njegovom delu, ali on nije nameru da menja njihove karaktere, unapred zacrtane.

Čovek se panično bojao smrti dok devojka nikada nije razmišljala o prolaznosti. Bila je suviše angažovana prolaznim stvarima. Ona je studirala prirodne nauke a on nije znao šta će sa sobom. Suviše je bio zaljubljen u sebe.

Pisac je žalio čoveka a želeo da upozna devojku. Voleo je bisere.

Pod neonskim, gradskim svetlom, na uglu IV i VII ulice Breza, u širem centru piščeve priče, čovek bezizražajnog lica sa naočarima bez dioptrije, silovao je devojku sa biserima u džepovima. Ona je bila tiha i plakala je usnama, bez suza. Čovek je sujetom ubio neobičnu devojku i poludevši, pobegao iz piščeve priče, tumarajući vremenom u svojem ništavilu.

Pisac je želeo da upozna devojku iz svoje priče. On ju je mogao iskreno zavoleti.