у кратким цртама

Сликам ти очи на тепих ливади где лептири долазе да заврше дан. Бојим их  бистром водом набујалог потока  на којем срне лети гасе жеђ. Грлим те речима облачим те у цвет тек процветале шљиве у сновима те носим по шумама првих људи.

 Смејеш се очима. Осмехом пробијаш зидове, као априлско сунце у сутон, тек разграната и олистала стабла, младе, листопадне шуме, Радујеш се пролећу. Пролећем сакриваш сету, уткану под кожом, премреживши леђа сазвежђом поетских младежа.