Смејеш се очима.
Осмехом пробијаш зидове,
као априлско сунце у сутон,
тек разграната и олистала стабла,
младе, листопадне шуме,
Радујеш се пролећу.
Пролећем сакриваш сету,
уткану под кожом,
премреживши леђа
сазвежђом поетских младежа.
Krv i bol ne idu uvek zajedno. Sreće nema kao ni negacije. Slivnikom racionalnog otiču snovi jednog preosetljivog deteta. Um i forma pobedjuju beskonačnost i smisao u neprepoznatljivom. Smrt pobedjuje život. Suze su prestare za plavu ljubav. Želudac je, iako to ne zna, preživeo uzbudjenje. Nemir i strast su zazidani u matematičke tradicije realnih stvari. Cementom oholosti, postavljeni su temelji nove srčane aritmije. Dve paralelne linije se ipak seku u beskonačnosti koja ne postoji.
Коментари
Постави коментар