у кратким цртама

Krv i bol ne idu uvek zajedno. Sreće nema kao ni negacije.  Slivnikom racionalnog otiču snovi jednog preosetljivog deteta. Um i forma pobedjuju beskonačnost i smisao u neprepoznatljivom. Smrt pobedjuje život. Suze su prestare za plavu ljubav. Želudac je, iako to ne zna, preživeo uzbudjenje.  Nemir i strast su zazidani u matematičke tradicije realnih stvari.  Cementom oholosti, postavljeni su temelji nove srčane aritmije. Dve paralelne linije se ipak seku u beskonačnosti koja ne postoji.

Ja sam totalna muška drolja! I egzibicionista. Često se napijen očaran ženskim dupetom. I svesno ubijam poeziju u sebi, Kako bih mogao da volim kada ne bih... Ma jebeš poeziju! Kome je danas do toga. U stvari, žene nikada neće razumeti. Možda je time bio motivisan onaj nesrećni pesnik kada je napisao da nijedna žena nije vredna jednog muškog stiha. Ipak, meni je svaka vredna, samo neka bude sa mnom. A može i loza.  Kako bih često bio trezan kada ne bih bio pijan. . I boli me glava. Tok misli: Spavam-trezan. Budim se-kriza. Telefon-spas, nije za mene; Doručak u pet do pet popodne. Kao težak fizički rad. Telefon drugi put-ovaj put biću oprezniji, možda spas.  Trčanje će pomoći.  Nenajavljena poseta, spas, trenutak. Ženska kurva i muška drolja. Odlazak, neprijatni blagi osećaji. Želim da pijem bilo šta. Pivo, rakija. Pivo-rakija! Ugasite svetlo!!!

Narav. zelena, u slojevima, pokretala je vode. Moćna, sablažnjavala je život svojim porukama. Tajnu je krila u jetri, nagriženoj od loše rakije. Ili ćelava pevačica, mislim da su je tako zvali. Svejedno, mirisala je močvarom. Vodila je ljubav, nežnim pokretima. Dečjim glasovima plakala je glad. Patila je očima u padu. Možda štipaljka ipak voli život?

Bio ih je broj. Mehaničko-ritmičko indisponiran. Bio ih je broja. U taktovima. Jedno su igrali igru u romboidnom nizu. Zvučno. Bio ih je brojeva. I On.Usisani u kolektivnu molitvu. Zdravlje. Smeh. bolest. Budnost. Greh. San i Čovek. Živeli su otudjenjem. Bio ih je smisleno, zbirno u roju. U krugu su pevali sreću. Pogodjeni praznim bedama. I Kišobran za izlaz. Bio ih je publikom oko broja. Prdeli su zadovoljstvo. Pljuvali suzama u tišini. I Ljubavnik (iz)meta u umu. Bio ih je broj. Možda, crveno humorom zaodenut.

Oni vode ljubav sa svojom decom. Ponekad bivaju setni ali uspešan lov otklanja njihove nemire. Oni spavaju danju. Noću bivaju oprezni pored svih tih zveri koje ih okružuju. Oni ne pridaju značaj tome što su nečija hrana. Često i sami pojedu nekog svog. Oni nemaju imena. Njihove misli su njihova prokletstva. Skloni su pretvaranju. Oni ne žele znanje. Pišu po pesku. Pevaju vetru. Slikaju po snegu. Oni su deca kiše. I Sunca. Teže nebu.

Jakov voli da spava na neobičnim mestima. Imao je samo 12 godina kada je prvi put zanoćio ispod starog mosta na periferiji. Toga dana je dobio slabu ocenu u školi i nije smeo da se pojavi majci na oči. Drugom prilikom, razbio je skupocenu porcelansku vazu te je noć proveo u polupanom automobilu koji se nalazio na kraju njgove ulice u radničkom delu grada. Za svoj 18.rodjendan, pošto je popio malo više od dozvoljene mu čaše piva, otišao je sa jednom devojkom na groblje, devojkom posebne vrste naravno, i proveo noć s njom u porodičnoj grobnici nekog Raje Ž. Lazarevića. Kasnije, dok je uspešno pohadjao studije psihologije, često je razgovarao sa pijancima u parku, večerao uz obalu reke, uz svetlost neona čitao a često i zaspao ispod tog svetla naslonjen na banderu. U tom periodu svoga života, Jakov se intezivno družio sa ljudima čija su moralna načela ozbiljno narušavala važeće društvene konvenkcije. Ipak, oženio se zgodnom studentkinjom engleskog jezika i književnosti, neposredno nekon o...

Neobični čovek je sreo neobičnu devojku na raskrsnici IV i VII ulice Breza, u uskom centru piščevih skica ove priče. Ona je imala modro-zelene oči i ispljuvavala je morske bisere iz grla, veličine klikera. U pravilnim vremenskim intervalima. Nju je naizgled bilo lako pratiti ali blještavost njenog traga, ometala je pratioce. On je nosio naočare bez dioptrije i ispuštao prigušene krike, te je bio veoma laka meta za svoje progonitelje. Veći deo svoga vremena je provodio u zamkama i u izvlačenju iz postavljenih. Devojku su ljudi voleli, mada neiskreno, dok su njega iskreno prezirali. Pisac je patio zbog tako uspostavljenih odnosa u njegovom delu, ali on nije nameru da menja njihove karaktere, unapred zacrtane. Čovek se panično bojao smrti dok devojka nikada nije razmišljala o prolaznosti. Bila je suviše angažovana prolaznim stvarima. Ona je studirala prirodne nauke a on nije znao šta će sa sobom. Suviše je bio zaljubljen u sebe. Pisac je žalio čoveka a želeo da upozna devojku. Voleo je bi...

Simon je mnogo voleo crtane filmove. naročito iz produkcije Volta Diznija. Shvatao je on svu melodramatilnost Diznijevih likova, i to da njihove svesti nisu bile nimalo dijalektičke, ali za njegov briljantni analitički um, kako su za njega govorile kolege sa fakulteta, to mu nije puno značilo u poslednje vreme. Šta više, počeo je da prezire sebe zbog sposobnosti da besprekorno uočava logičko dijalektičke nijanse u svemu što ga okružuje. Po savetu jednog prijatelja, istoumnika, počeo je da pije. - Kada ti se svest malo zamuti, govorio mu je, kada se opustiš uz dobru cugu, videćeš i drugu stranu stvari, videćeš suštinu. Počeo je sa crnim vinom, nastavio je sa rakijama starim po nekoliko decenija, da bi vremenom počeo da pije sve što mu je dolazilo pod ruku. Uz piće, u njega se zauvek useljavao i nepoznari strah. A od suštine ili smisla ni traga mi glasa. Pijući danonoćno, prestao je da gleda crtane filmove. A um mu je bio sve bistirji i bogatiji. Saznavao je za principe za koje nije znao...

Grobovima  senke ispisuju beskonačnost Reč i seme u vučjoj jami Iz vode Žena  izlazi naglo bez rentgen snimaka i laboratorijskih  Analiza krvi pozitivna je  U sebi oseća Strah samoćom.

Noćas želim da pišem! i razmišljam noćas imam potrebu o reči o nemogućnosti da iskažem rečju o bojama o tonovima. želim da pišem o bilo čemu- umaraju me tendeciozni stihovi o ljubavi o smislu o lepoti -ne želim da spoznam hiljadu neuroza guše mi taštinu i muka mi je od proze i poezije i svega novog- i avangarde i tradicije oprostite mi šta ste ono hteli jednostavno je napisati  "umirem od elektriciteta u neizgovorenim rečima". Eto, ja sam napisao "umirem od elektriciteta u neizgovorenim rečima". Ali um, um peče zbog nedostatka dokaza i uloženi trud  da se nešto promeni -uzaludnost Ne hvala Lako je napisati -Hvala Problem je u bolu  -Ah da, osećam, kako je Ne, to je moje Vrati mi moje reči -O čemu O pokušaju o rečima... Ma nema veze ovo ionako niko  neće pročitati do kraja.

  Čekajući oglašavam se vetrom modro-crvenu strast obožavam možda neće doći ipak divim se belim stvarima

Ponovo gubim kontrolu stežem te snažno i odbacujem od sebe u talasastu ravnotežu haosa veštački narušavaš odlazim bežim zamišljam te drugačije stvarnije tonem u snove pune straha i bola drhtim za tvojom vedrinom zašto ne sanjaš zajedno sa mnom

  Zoranu Ćiriću, nekom prilikom Debeloguza indijanka ne predstavlja dovoljan razlog da ostanemo u rezervatu.

Pružam ruke znojave od susreta dodirujem te hladnim ušima stresaš se od bliskosti u našim glasovima zašto ne dotakneš zvezdu svojim šarenim očima

Ovaj put ćutaću Neću misliti Ako ikada nešto poželiš Istinu recimo ja ću ti dati ali raspakovanu

Lutalo poneko iz mozga vadi ključ i ruke spržene pere širi valjda, i ponekad razume skok u udavljeni penetarcioni ciklus divljih saksija punjenih pomalo i osrednjim zubima griženo Spavalo zbunjene krošnje pristrasne iako  leto poneko  Lutalo

Ubrzo zatim rešili su problem U fiokama držali su stare novine i s vremena na vreme čitali su novu poeziju Pisali su gnevom i urlali svojim godinama. Voleli su životinje

Stilizovano, jakom gestikulacijom, Jovan je objašnjavao uniformisanom licu da se sasvim slučajno zatekao na mestu događaja. Uporno je odbacivao svaku vezu sa imenom i likom u sopstvenoj ličnoj karti. U stvari, oficir je tvrdio da su to Jovanove isprave. Zaista, ime ispod slike koja bi možda mogla da predstavlja Jovana, nije bilo njegovo. Mladi, uredno potšišani oficir, uspeo je i pored velikog otpora koji mu je Jovan pružao da istog privede u najbližu policijsku stanicu. Tu ga je predao šefu službe na dalju obradu. Šef smene je izgledao ipak malo obrazovaniji i fleksibilniji čovek i pored posla koji je obavljao. Dosetio se da je Jovanu ( mada on nije znao da li je to njegovo pravo ime ili ono iz lične karte ) možda ipak potrebniji neko ko bi mu pružio stručnu, lekarsku pomoć. procenio je, da bi za početak bio dobar i policijski psiholog., koji je veoma efikasno rešavao slične probleme, zaposlenih u toj stanici. Pošto je veoma ljubazno ponudio Jovana kafom, što je ovaj, takođe ljubazno,...

  Sanjao sam stih Tugom si krila neizvesnost nemirom odraz dečjeg Mislio sam bekstvo, Tragove si ostavljala u pričama lagao sam patnju

ćutiš slobodom. Zaodenut u dečje nestašluke patiš dugim letom- koristiš tamu za špijuna i pljuješ na odraz punog meseca pre nego što prezreš dobrotu malodušnih ljudi

  možda ludilo obojeno zlatom i krvlju devojčice. Strah u modrim očima sablažnjava pokušaj sreće jecaj u noći mesečeve tri četvrtine traži smisao. Drvo plače u žici, slobodom misli terete radosnih detalja. Ludilo zlatom obojeno odnosi želju umire Životom u zaborav otplovi

  Ne mogu da te zamislim bez krvi u venama u očima sagorevaš setu trenutak moći više od potrebe O kako sam srećan što te upoznah pre nego snovi moji

usijani sims isparava u dalekoj oluji traži odgovor na molitvu vodenom bogu razgovara plamenom u jednom pokretu slobodom dodiruje u nežnom spajanju vazdušnih struja u poljupcu zemlji

 gledao bih te danima makar oslepeo pričao bih ti noćima makar ostao bez glasa slušao satima makar ogluveo pratio po vrletima i bezdanima makar noge polomio ljubio u srcu svom makar ono stalo mozgom svojim unedogled ponavljao sve ovo dok najmanja iskra života tinja u meni

Trebalo bi objasniti radovanje postupno bolom lirikovati oh kako bi bilo organski Volim te Pa bilo bi!