ISPOD

Detalj velikog mozaika,

porculanski kamen

na kruni od zlata

sjaji slobodom...

Oprost stiže moju sudbinu

pojevši sopstvenu

glavu

i utonuvši u blato

dvoglavog poštenja,

poluiskrenih ljudi.

Promiče bol pored nas.

Osećaš li pritisak na svoju svest

i melanholiju moga puta.

Dozvoli mi da prekinem ovu nit

i ispletem mrežu klevete

na račun svoje naivne ideje...

Misli!

ubi moju sujetu

i potoni zajedno sa mnom!