RETROGRADNI DUŠEVNI USTROJ

Koliko slomljenih, jalovih nadanja,

koliko slepih pejsaža naivnih umetnika,

koliko otudjenih osećanja?!

Koliko bolnih krikova na usnama

poluiskrene devojke,

iskrvavljenih ideja u kalupima

njihovih očeva?!

Koliko zarobljenih misli u kaljuzi sažaljenja,

vekovima istih, praznih, lažnih saopštenja?!

Koliko ima do kraja uma (ili obećanja blagostanja)?!

Post scriptum;

Tamo gde počinje vetar

gde čista misao

u crnom staklu obitava,

neke nove vavilonske kule

gde se grade

gde je ljubav

gde je mit,

gde odlaze duše naše retrogradne!!!