Вечерас бих могао да напишем једну причу...

Вечерас бих могао да напишем једну причу, само када бих имао портабл писаћу машину.

Надам се да ћу једног дана моћи да одвојим новац за неку згодну, портабл писаћу машину и да ћу онда да напишем једну дивну, целовечерњу причу. Знате, једну од оних са енигматичним садржајем и неочекиваном поентом, у којој главни јунак схвата сву бесмисленост додељеног му живота и убија се или евентуално наставља да живи, остајући равнодушан за све што се дешава око њега и у њему. Можда ће у тој причи и бити места (највероватније) и за неку девојку, расејану, неупадљиву а ипак стравствену, која ће загорчавати живот нашем јунаку иако је она једна чедна и племенита особа. Онда ће они, ако не буде цензурисано, водити љубав из дана у дан из ноћи у ноћ, и у једном моменту причу учинити досадном, али ће се пренути и почеће да расправљају о смислу, постојању, тзв. метафизици, и то ће довести писца у дилему како да заврши причу. Када будем купио писаћу машину, знаћу како да завршим ову причу.