Бесана

Јаком шминком кријеш ожиљке

дубоких рана

давне прошлости.

Смехом и бесом, наизменично

тераш демоне који ти дахћу за вратом.

Срећу коју сањаш 

желиш да поделиш

слободу ума

без сенке савести која квари тренутак.

Бежиш и враћаш се

у зелени мир у таму.

Понори ужаса обојених патњом

зјапе у болу доживљеног

несхватљивог обичном човеку.

Милост тражиш за своју децу

да не иду

твојим путем.

Бежиш и враћаш се

у спектар светлих боја

у мрак.

Тренутак среће

и жар цигарете светлост баца 

а горки дим разара изнутра,

Поново рођена уз прасак грома

савршене летње олује.

И киша мину.